ADVERTISEMENT

Međutim, nije došlo do dogovora o zajmu za reparacije ili, jednostavnije rečeno da se Ukrajini pozajmi 210 milijardi zamrznute ruske imovine, koja je u Belgiji.

Mnogi mediji naveli su da je to bila "loša noć" za njemačkog kancelara Friedricha Merza. Međutim, urednik u Euronews u Briselu Sergio Cantone nije saglasan sa tom konstatacijom.

"Ne bih rekao da je Merz loše prošao. Rekao bih da je to dio pregovora, koji zavisi od toga šta će se dešavati na terenu sa vojne tačke gledišta između Rusije i Ukrajine. Čini se, jednostavno, da to ostaje politička odluka koja bi jednog dana mogla ponovo da se nađe na stolu. U ovom trenutku ta odluka je otišla u pomenutom pravcu, a Amerikanci isto tako nisu bili spremni da to podrže i mnoge zemlje u Evropskoj Uniji, kako iz tehničkih razloga, recimo Belgija, ili iz tehničkih i političkih razloga, tako te zemlje nisu bile spremne da donesu tako drastičnu mjeru", rekao je za Euronews Srbija Sergio Cantone.

On je dodao da se na kraju našlo neko "rablaženo" rješenje, piše Euronews Srbija.

"Odlučili su se da idu sa nekakvom razblaženom odlukom, sa takvim zajmom od 90 milijardi, za Ukrajinu, između 2026. i 2027. koji će finansirati budućnost u Ukrajini, kako ratnih napora ili za obnovu zemlje, zavisno od toga šta će se desiti i na terenu. Utisak u Briselu danas je da to pitanje nije potpuno zatvoreno, jer se tiče i Merkosura. Vidjećemo, ali u ovom trenutku tačno taj novac biće obezbijeđen sa tržišta kapitala, to je zajam koji Evropska unija pokreće na međunarodnim tržištima kapitala, sa garancijom iz budžeta Evropske unije, a ne iz ruske zamrznute imovine, koja je u Belgiji", objasnio je on.

Češka, Mađarska i Slovačka rekle su da će sljedeći put izaći iz prostorije kada se bude glasalo o blokiranju plana da se Ukrajini da dio zamrznute ruske imovine.

"Te zemlje su odigrale svoju ulogu u ovoj situaciji i u skladu sa njihovim konkretnim i posebnim interesima i političkim ciljevima. Međutim, iza toga su veće zemlje koje nisu opet spremne da preduzmu protiv Rusije tako drastičan korak, iz razloga koje sam pomenuo, dakle, političkih, ali i iz ekonomskih razloga. Jedna od tih zemalja je, recimo, Italija. I mislim takođe da je tu i Francuska i jedan dio francuskog političkog i ekonomskog sistema jednostavno nije u ovom trenutku spreman da preduzme takve drastične odluke", rekao je urednik Euronews-a.

"Evropski poljoprivrednici se bune protiv EU"

Cantone je objasnio šta donosi sporazum sa Merkosurom.

"To je tipičan sporazum o slobodnoj trgovini između dva bloka, tako da kažemo. Jedan je Evropska unija, drugi je Merkosur, koji je sastavljen od nekih najvećih latinoameričkih zemalja. To bi bio veliki trgovinski problem, i to ne samo za poljoprivredu, uprkos tome što je poljoprivreda ostalo glavno pitanje i kontroverzno pitanje zato što u Evropskoj uniji ima zemalja koje nisu spremne da izvrše odgovarajuće promjene u svom trgovinskom sistemu u poljoprivredi. Tačno je, međutim, da glavne poljoprivredne zemlje u Evropskoj uniji, poput Francuske, Španije, Italije i drugih, ili Belgije imaju probleme kada je riječ o uvozu poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva. Problem je u onome što evropski poljoprivrednici smatraju nelojalnom konkurencijom, jer ti poljoprivredni proizvodi koji stižu iz drugih tih blokova, koji nisu Evropska unija, ne podliježu istim strogim i zahtjevnim restriktivnim mjerama bezbjednosti, zaštite, zdravstvene zaštite i tako dalje", naveo je on.

Poljoprivrednici u Belgiji protestuju zbog sporazuma sa Merkosurom.

"Mora se reći i da poljoprivrednici protestuju zbog ovog sporazuma o Merkosuru koji je odložen do januara, posebno zbog protivljenja Francuske i dijelom Italije. Osim tog aspekta Merkosura koji je bitan, to je samo vrh ledenog brijega. Evropski poljoprivrednici bune se i protestuju protiv Evropske unije i mjera koje Evropska unija preduzima u posljednjih 20 godina, gotovo. Naime, udio u budžetu Evropske unije koji je izdvojen za poljoprivredu je drastično smanjen", rekao je on.