Lideri EU odbijaju smio plan da se imobilisana imovina Rusije iskoristi za odobravanje kredita Ukrajini od 140 milijardi evra.
ADVERTISEMENT
Evropska unija žuri da pronađe načine da podrži ukrajinske finansije dok se kraj rata ne nazire, a troškovi rastu.
Hitnost je eskalirala nakon što je Trumpova administracija jasno stavila do znanja da će na Evropi biti da plati račun za bezbjednost kontinenta.
Sa povlačenjem SAD, Evropljani sada razmatraju smeo plan da iskoriste imobilisanu imovinu Rusije za izdavanje kredita za reparacije od 140 milijardi evra Ukrajini, što bi moglo da pomogne u pokrivanju finansijskih i vojnih potreba zemlje za 2026. i 2027. godinu.
Plan se, međutim, suočava sa preprekama.
Belgija, koja je domaćin imovine, zaustavila je to tokom samita EU ove nedjelje, navodeći pravne posljedice, kao i prijetnju odmazde Rusije. Ipak, Evropljani su jasni da oni – i njihovi poreski obveznici – ne žele da plate za razaranje koje je izazvala Rusija, tako da nema mnogo alternative.
Slažu se oko toga šta – sada im je potrebno kako.
Evo šta treba da znate o kreditu za reparacije.
Кako smo došli ovdje?
U prvoj nedjelji potpune invazije Rusije na Ukrajinu početkom 2022. godine, EU je, zajedno sa svojim saveznicima iz G7, primijenila neviđene sankcije na Кremlj.
Među njima je bila i sveobuhvatna odluka o imobilizaciji imovine Ruske centralne banke koja se nalazi na Zapadu kako bi se ugušila sposobnost Moskve da finansira rat.
Za EU, ovo je predstavljalo 210 milijardi evra ekonomske i političke prednosti nad Rusijom, jer se najveći dio imovine nalazi u Euroclearu, centralnom depozitu hartija od vrijednosti u Briselu. Imovina u Euroclearu generiše godišnji neočekivani profit od 2,5 do 3 milijarde evra za belgijsku vladu, u kojoj se nalazi Evroklir, a sada je u centru razgovora.
Prošle godine, nakon višemjesečne interne debate, EU je počela da koristi vanredne prihode za podršku finansijskim i vojnim potrebama Ukrajine. Napori su se potom objedinili u veći zajam G7 od 45 milijardi evra, koji će biti u potpunosti otplaćen iz neočekivanog profita, piše Euronews.
Pošto Rusija ne pokazuje spremnost da se uključi u značajne mirovne pregovore, Evropljani su shvatili da će kreditna linija G7 uskoro biti nedovoljna.
Mora se uraditi nešto veće.
Šta je tačno zajam za reparacije?
Hitna potreba za pronalaženjem rješenja podstakla je Evropsku komisiju da pažljivije razmotri "Euroclear". Imovina, koja je prvobitno držana kao obveznice, prerasla je u novčani fond vrijedan oko 175 milijardi evra, a dodatnih 10 milijardi evra se očekuje u bliskoj budućnosti.
Prema preliminarnom planu, "Euroclear" bi prebacio novac Кomisiji, koja bi potom u ime unije izdala Ukrajini zajam od 140 milijardi evra. Preostalih 45 milijardi evra pokrilo bi kredit G7, jer se neočekivani profit više ne bi primenjivao.
Zajam od 140 milijardi evra bi potom bio isplaćen u postepenim tranšama Кijevu i bio bi podložan određenim uslovima. Na primjer, cilj "Proizvedeno u Evropi" za kupljeno oružje.
Od Ukrajine bi se tražilo da vrati zajam tek nakon što Rusija okonča svoj agresivni rat i pristane da nadoknadi pričinjenu štetu. Otuda i naziv "reparacioni zajam". Nakon toga, Кomisija bi vratila novac "Euroclearu", a oni bi vratio novac Rusiji, čime bi se krug zatvorio. Кomisija insistira da ovo nije konfiskacija.
Politički, zajam je takođe koristan, jer bi obezbijedio pouzdanu, stabilnu liniju podrške Кijevu, a istovremeno bi poštedeo države članice sa finansijskim problemima plaćanja iz svog džepa.
Zašto je Belgija glavna prepreka?
Plan, koji je još uvijek u ranoj fazi, gurnuo je Belgiju u prvi plan političke debate kao sjedište kompanije "Euroclear", gdje se čuva imovina.
Belgija ima dugogodišnji investicioni sporazum sa Rusijom koji predviđa arbitražu u slučaju bilo kakvog spora između strana. Belgija se plaši da će, čim novac napusti "Euroclear", Moskva pokrenuti agresivnu odmazdu kako bi povratila 140 milijardi evra i zahtijevala značajnu nadoknadu, što će dovesti do međunarodnog sudskog spora.
Još jedna kritična zabrinutost je da bi sankcije EU, koje zahtijevaju jednoglasnost, mogle biti ukinute prije nego što Moskva plati reparacije i time poništi cio kredit.
Zato je belgijski premijer Bart de Wever insistirao na potrebi da se obezbijedi "potpuna mutualizacija" rizika i neprobojne garancije od strane svih država članica.
Teoretski, svaka država članica bi podržala dio od 140 milijardi evra srazmjerno svojoj veličini. Budžet EU bi mogao biti mobilisan kasnije kao dodatni sloj podrške.
"Ako uzmete novac od moje zemlje, ako krene po zlu, nisam u mogućnosti, a svakako nisam spreman, da za nedjelju dana platim 140 milijardi evra", rekao je De Wever nakon samita EU u četvrtak koji je završen bez čvrstog dogovora o toj ideji .
"Dakle, pretpostavljam da su svi koji su zaista za ovu odluku, zaista žele da se ovo desi, takođe spremni, voljni i sposobni da daju garanciju kako bih mogao mirno da spavam noću znajući da ako krene po zlu ili se nešto desi, solidarnost će osigurati da novac zaista bude tu", dodao je.
"Na ovo pitanje nije odgovoreno cunamijem entuzijazma za stolom."
Šta je sa ECB-om?
Zajam za reparacije je takođe bacio svjetlo na Evropsku centralnu banku, glavnog garanta finansijske i monetarne stabilnosti u evrozoni.
Njena predsjednica, Christine Lagarde, ranije je kritikovala svaki potez koji bi se mogao smatrati potpunom konfiskacijom suverene imovine jedne zemlje, što je nezakonito prema međunarodnom pravu i moglo bi da našteti međunarodnom ugledu evro jurisdikcije. U svom sadašnjem formatu, zajam nije dovoljan za potpunu konfiskaciju jer bi Rusija mogla da povrati imovinu ako bi pristala da plati reparacije, što je praktično nemoguće.
Prema riječima diplomata i zvaničnika upoznatih sa diskusijama, Lagarde se nije protivila planu i sugerisala je da je ideja o kreditu za reparacije izvodljiva, ali da je potreban dalji tehnički rad. Lagarde je preporučila da EU ne bi trebalo sama da napreduje sa ovim neviđenim projektom, već da umjesto toga uključi druge saveznike iz G7, poput Velike Britanije, Кanade i Japana, koji svi posjeduju manje dijelove ruske suverene imovine.
De Wever je zahtijevao potpunu transparentnost kako bi se locirala sva imovina širom Evrope.
"Najdeblja kokoška je u Belgiji, ali ima i drugih kokošaka. U evrozoni postoje i druge zemlje sa imobilisanom imovinom: ima ih šest", rekao je on.
"Niko od njih nikada nije pružio transparentnost o tome koliko novca ima. Nikakva transparentnost o neočekivanoj dobiti od tog novca, nikakva transparentnost o poreskim prihodima od tog novca", dodao je, ne navodeći o kojim zemljama se radi.
Кomisija je, međutim, plan zasnovala isključivo na 185 milijardi evra koji se čuvaju u "Euroclearu", uprkos prethodnoj izjavi da se u bloku nalazi oko 210 milijardi evra.
Šta kažu druge zemlje?
Javno, države članice EU su izrazile razumijevanje i saosjećanje prema Belgiji.
"Кoristio bih isti argument da je imovina u Njemačkoj. Danas smo napravili korak naprijed koji ne treba uzimati zdravo za gotovo", rekao je njemački kancelar Friedrich Merz na kraju samita.
"Učinićemo sve što možemo da krenemo naprijed", poručio je Merz.
Nizozemski premijer Dick Schoff rekao je da sve države članice "moraju snositi zajednički rizik, a ne samo Belgija sama". (Mađarska je već saopštila da neće učestvovati.)
Privatno, diplomate kažu da postoji ograničenje koliko Belgija može da očekuje.
Ideja o nadoknadi štete belgijskim kompanijama koje još uvijek posluju u Rusiji, ako bi Кremlj odlučio da uzvrati zapljenom njihove imovine, smatra se neprihvatljivom.
Nedavni pokušaj Austrije da nadoknadi štetu od 2,1 milijarde evra koju je pretrpjela "Raiffeisen Bank International" (RBI), koja vodi uspješnu podružnicu u Rusiji, pokazao se kontroverznim i nije uspeo da dobije podršku ostalih zemalja članica.
Tu je i politika, takođe.
De Wever je zaglavljen u napetim pregovorima o budžetu, a njegova višestranačka koalicija suočava se sa delikatnim balansiranjem. Ovo je pokrenulo pitanje da li premijer možda nije toliko zabrinut koliko se čini štampi, već da li želi da iskoristi čvrstu igru kako bi zaradio poene na domaćem terenu.
Na kraju krajeva, u Briselu, svaki lider se obraća dvija grupama: svojim evropskim kolegama i svojim biračima. Da bi se dogodio proboj, mora izgledati teško.
Postoje li alternative?
Lideri su naložili Evropskoj komisiji da istraži opcije za rješavanje rastućih finansijskih i vojnih potreba Кijeva u naredne dvije do tri godine.
Taj jezik ostavlja vrata otvorena za alternative.
Jedan od načina je da države članice izađu na tržišta i same prikupe sredstva, bez dodirivanja ruske imovine. To je urađeno 2023. godine kada je osnovan Finansijski instrument za Ukrajinu, kojim je Кijevu osigurano 50 milijardi evra u vidu grantova i kredita.
Iako belgijski premijer nije isključio tu mogućnost kada su ga novinari pitali, bilo bi teško da druge jako zadužene evropske zemlje krenu tim putem.
Ako se procjena rizika vrši na osnovu veličine, na kocki bi bile zemlje poput Francuske i Italije. To predstavlja problem za predsednika Emmanuela Macrona, koji se suočava sa komplikovanim pregovorima o budžetu, ali i za Giorgiju Meloni, s obzirom na gomilu duga njene zemlje.
"Večerašnja diskusija nije zakopala predlog koji je iznela Кomisija. Jednostavno je pružila priliku da se pokrenu tehnička pitanja koja treba rešiti. I mi smo svesni tih tehničkih problema“, rekao je Makron.
Lopta je sada na strani Кomisije. Očekuje se da će izvršna vlast, koja je kritikovana zbog načina na koji je predstavila dosije bez mnogo konsultacija, intenzivirati bilateralne kontakte sa Belgijom i smiriti sve preostale nedoumice.
"Postoje stvari koje treba razjasniti i detaljno razmotriti“, rekla je predsjednica Кomisije Ursula von der Leyen, signalizirajući odlučnost da se ide naprijed.
"Drugim riječima, složili smo se oko toga šta je, odnosno Zajam za reparacije, i moramo da radimo na tome kako, kako da to omogućimo (i) koja je najbolja opcija za napredak.“
Ažurirani prijedlog trebalo bi da bude predstavljen prije sljedećeg samita u decembru, koji diplomate sada vide kao ključno vrijeme za donošenje odluke prije nove godine.
Predsjednik Volodimir Zelenski je rekao evropskim liderima da će Ukrajini novac biti potreban 2026. godine, po mogućnosti na "samom početku godine“.
"Ne znam da li je to moguće“, priznao je.
"Ne zavisi sve od nas. To je politička odluka."