ADVERTISEMENT

Britanski ministar spoljnih poslova David Lammy opisao je situaciju kao "opasan trenutak", objavivši na X-u da je "stabilnost na Bliskom istoku vitalna za globalnu sigurnost".

"Daljnja eskalacija je ozbiljna prijetnja miru i stabilnosti u regiji i nije u ničijem interesu", rekao je.

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Keir Starmer ponovio je Lammyjevo upozorenje.

"Eskalacija ne služi nikome u regiji. Stabilnost na Bliskom istoku mora biti prioritet i angažujemo partnere da deeskaliraju. Sada je vrijeme za suzdržanost, smirenost i povratak diplomatiji", rekao je.

Irski premijer Simon Harris rekao je da je "duboko zabrinut" zbog izvještaja o "opsežnim vojnim vazdušnim udarima Izraela na Iran tokom noći", naglašavajući da "Bliskom istoku očajnički trebaju mir i stabilnost".

„Daljnja eskalacija bi donijela vrlo realan rizik od regionalnog prelijevanja. To bi bilo katastrofalno za sve narode regije“, rekao je Harris na platformi X.

Dodao je da su irski zvaničnici u kontaktu s ambasadom zemlje u Teheranu u vezi sa sigurnošću male irske zajednice u Iranu i da koordiniraju s partnerima iz EU.

Francuska je takođe izrazila duboku zabrinutost zbog događaja. Ministar spoljnih poslova Jean-Noel Barrot rekao je da Pariz „pažljivo prati razvoj situacije na Bliskom istoku, u bliskoj koordinaciji sa svojim partnerima“.

„Pozivamo sve strane da pokažu suzdržanost i izbjegnu bilo kakvu eskalaciju koja bi mogla ugroziti regionalnu stabilnost“, rekao je.

„Neophodno je da se svi diplomatski putevi iskoriste za deeskalaciju tenzija“, dodao je Barrot.

Njemački kancelar Friedrich Merz rekao je da Berlin blisko koordinira s Francuskom, Velikom Britanijom i SAD-om.

„Pozivamo obje strane da se suzdrže od koraka koji bi mogli dovesti do daljnje eskalacije i destabilizacije cijele regije“, rekao je Merz, dodajući da Izrael ima „pravo da brani svoje postojanje“ i da iranski nuklearni program „krši odredbe Ugovora o neširenju nuklearnog oružja i predstavlja ozbiljnu prijetnju cijeloj regiji“.

Merz je potvrdio da ga je izraelski premijer Benjamin Netanyahu nazvao u petak ujutro kako bi ga obavijestio o napadima i njihovim ciljevima.

Finska ministrica spoljnih poslova Elina Valtonen takođe je izrazila zabrinutost, rekavši da je situacija na Bliskom istoku „duboko zabrinjavajuća i da se ciklus vojne eskalacije mora prekinuti“.

„Održiva rješenja za sigurnosne izazove u regiji mogu se postići samo političkim rezolucijama“, dodala je.

Valtonen je potvrdila da finska ambasada u Teheranu ostaje operativna i u kontaktu s finskim građanima u Iranu.

Belgijski ministar spoljnih poslova Maxime Prevot opisao je događaje kao „opasnu prekretnicu“, upozoravajući da je „svaka akcija koja podstiče daljnju nestabilnost u već nestabilnoj regiji“ duboko zabrinjavajuća.

„Belgija poziva sve aktere da pokažu maksimalnu suzdržanost i izbjegnu eskalaciju po svaku cijenu“, rekao je on na X-u.

„Ova vojna dešavanja ne bi trebala negativno uticati na diplomatske napore: pregovarački stol ostaje mnogo bolja opcija od bojnog polja“, dodao je Prevot.

Zamjenica premijera Španije Yolanda Diaz oštro je osudila izraelske akcije, rekavši da „od genocida u Gazi do bombardiranja Irana, Netanyahu uvlači svijet u vojnu eskalaciju.“

„Pozivamo na hitnu deeskalaciju, poštivanje međunarodnog prava, hitne sankcije izraelskom režimu i multilateralni put ka pravednom i trajnom miru za sve narode“, rekla je.

Izrael je rano u petak pokrenuo sveobuhvatnu vojnu operaciju protiv Irana, s udarima usmjerenim na njegov nuklearni program i raketne kapacitete dugog dometa, izvijestio je Izraelski vojni radio.

Izrael je proglasio vanredno stanje na nacionalnom nivou i zatvorio svoj vazdušni prostor, preusmjeravajući sve letove u druge zemlje, izvijestili su mediji na hebrejskom jeziku.

Izraelska vojska je saopštila da je u napadu učestvovalo ukupno 200 borbenih aviona, koji su ispalili 330 municije na različite ciljeve.

Portparolka vojske, brigadni general Effie Defrin, potvrdila je napade i rekla da je Iran odgovorio lansiranjem preko 100 dronova prema Izraelu.