Prošlo je osamnaest godina od kako je Priština jednostrano proglasila nezavisnost od Republike Srbije. Zvanični Beograd i Srbi na Kosovu i Metohiji kažu da tu nezavisnost nikada neće priznati, a Albanci, i političari i građani, poručuju da povratka na staro više nikada neće biti. Mi smo provjeravali, gde je danas Kosovo sa društveno-ekonomskog aspekta.
ADVERTISEMENT
Skupa električna energija, loša infrastruktura, nedostatak adekvatne radne snage i digitalizacije, kao i često nestabilna bezbjednosna, politička i fiskalana situacija, umanjuju mogućnost stranih investicija i ekonomski razvoj Kosova, smatraju domaći i strani eksperti, ali ne i predstavnici vlasti.
"Direktna strana ulaganja su se povećala, tako da smo dostigli blizu milijardu evra, znatno više u odnosu na prošlu godinu, a imamo i projekciju za sljedeću godinu. ..Kosovo je okruženje pogodno za investicije, sa atraktivnim poreskim režimom i stabilnom fiskalnom politikom, a zakonodavstvo je usklađeno sa EU," kaže Ahmet Ismailji, guverner Centralne banke u Prištini.
"Naš javni dug je najniži u Evropi, oko 16 procenata bruto domaćeg proizvoda, što je omogućilo Vladi Kosova da ima suverene politike. Naš ekonomski rast je iznad četiri procenta, imamo suvereni kreditni rejting i generalno dobro kapitalizovan bankarski sektor", tvrdi Aljbin Kurti.
Zvanični podaci: javni dug, većinom kosovske vlade, je na početku prošle godine iznosio približno milijardu, dok je ukupni bruto spoljni dug koji uključuje i privatni sektor, bio preko četiri milijarde evra. Po podacima Agencije za statistiku, prošlogodišnja inflacija je bila 5,4 odsto, a trgovinski deficit izuzetno visok, sa izvozom manjim od milijardu evra.
"Kosovo nema strategiju za unapređenje i pomoć lokalnim proizvođačima. Prošle godine smo uvezli preko sedam milijardi evra robe iz različitih zemalja, a naš izvoz je veoma mali u poređenju sa uvozom", rekao je Agim Šahini iz Alijanske kosovskih privrednika.
"Ako govorimo o Kosovu, oni uvoze 80 posto namirnica. Oni nemaju svoju proizvodnju da bi mogli da spreče neka povećanja cena. Sve je to jako važno, a teško za građane," kaže Gordana Đorić iz Alijanse poslovnih žena Laplje selo.
Izvještaji Svetske banke sa kraja prošle godine pokazuju da su građani Kosova najsiromašniji u Evropi, sa 6.000 dolara bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. Četvoročlanoj porodici, za najosnovnije životne potrebe potrebno je 1386 evra, tvrde eksperti, dok prosječna plata iznosi nešto više od 500, a penzija 150 evra.
"Analizirali smo promene za poslednjih pet godina i došli do zaključka da Kosovo, u ekonomskom aspektu, stoji gotovo najgore u svakoj oblasti u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana. Sa trenutnim trendom, Kosovu će trebati 100 godina da dostigne prosečan ekonomski razvoj u Evropskoj uniji," navodi Visar Vokri iz instituta Riinvest.
Po podacima Evropske banke, nezaposlenost je visoka, preko 40 posto. Zbog potrage za boljim životom, Kosovo je 2024. godine napustilo preko 37.000 ljudi, sa trendom rasta. A davne 1999., proterano je i skoro 250.000 Srba, bez nade da će se ikada vratiti.
"Političke elite kosovskih Albanaca nisu uspele da ispune ona obećanja koja su dale kada su proglašavali nezavisnost, položaj Srba je danas možda lošiji nego što je bio 2008. godine. Srbi su žrtve institucionalne represije većine političkih elita kosovskih Albanaca i kosovskih institucija," tvrdi istoričar Aleksandar Gudžić.
I pored nesigurnosti koju pruža sopstvenim građanima, posebno nevećinskim zajednicama, u izvještaju “Globalni indeks organizovanog kriminala”, Kosovo i Metohija je rangirano na visokom 94. mjestu, kao teritorija sa bezbjednim okruženjem, sa najnižom stopom kriminaliteta u regionu.