ADVERTISEMENT

Crna Gora je privremeno zatvorila 21 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a cilj Podgorice je da sva poglavlja zatvori do kraja 2026. godine i postane članica Evropske unije do 2028. Šarec smatra da je riječ o ambicioznom, ali dostižnom planu, uz upozorenje da su najzahtjevnija pitanja i dalje pred tom zemljom.

"Ne smijemo još otvarati šampanjac, ali uz jedinstvo cilj se može postići“, kazao je Šarec.

Govoreći o Bosni i Hercegovini, naglasio je da eventualno članstvo Crne Gore ne bi automatski ubrzalo evropske integracije naše zemlje. Kao ključne prepreke izdvojio je političke podjele, osporavanje državnog jedinstva i nedostatak funkcionalnih institucija.

"BiH treba prvo postati funkcionalna država i da svi narodi priznaju Sarajevo kao glavni grad“, poručio je Šarec.

Dodao je da BiH mora imenovati glavnog pregovarača sa Evropskom unijom i osigurati veći stepen političkog jedinstva kako bi napredovala na evropskom putu. Ocijenio je da institucije moraju biti sposobne samostalno preuzimati odgovornost za funkcionisanje države, bez oslanjanja na međunarodne institucije.

Upozorio je i da bi građani i privreda mogli osjetiti posljedice ukoliko Crna Gora postane članica EU, a BiH ostane izvan Unije. Crna Gora bi tada BiH tretirala kao treću zemlju, što bi moglo zakomplikovati granične, carinske i administrativne procedure.

Šarec podržava i postepeno uključivanje zemalja kandidata u jedinstveno evropsko tržište, ocjenjujući da je važno dodatno povezati zapadni Balkan sa EU, politički i ekonomski.

Ipak, naglasio je da odgovornost za proširenje ne leži samo na Evropskoj uniji već i na zemljama kandidatima, koje moraju provesti potrebne reforme. Smatra da bi Crna Gora, nakon eventualnog članstva, mogla zastupati interese regiona unutar evropskih institucija.

"Ne bi bilo dobro da se proces završi Crnom Gorom, nego treba da slijede i drugi“, zaključio je Šarec.