ADVERTISEMENT

Euronews BiH: Od 1. januara naredne godine minimalna primanja će iznositi 1200 maraka. Međutim, nije planirano da se to naziva platom. Možete li nam objasniti kako je to zamišljeno?

Mijatović: Naime, s jedne strane imamo radnike, a s druge strane poslodavce, i svi imaju svoje viđenje ovog pitanja. Nije ovo pitanje izazvalo kontradiktornost. To su učinili mediji koji pokušavaju da stvore kontradiktornosti. Na pres konferenciji, nakon sednice Vlade FBiH, kada smo uputili proceduru izmene i dopune zakona o dohotku, vrlo smo jasno objasnili šta je zamisao. Dakle, uvodimo novi termin, a to su minimalna obavezna mesečna primanja kao početak fiskalnih reformi koji se sastoje iz nekoliko segmenata. Ograničili smo period trajanja odluke koju ćemo doneti nakon izmene dopune zakona o dohotku i same izmene zakona koji se odnose na dohodak na godinu dana.

Radnici u BiH (Izvor: Pixabay)

Dakle, tokom tog perioda, paralelno sa tim, idemo sa usvajanjem zakona o fiskalizaciji finansijskih transakcija, i moramo videti koliki će biti dodatni prihodi u budžet, koliko ćemo moći da napravimo ovaj "overcapping" koji će se sigurno desiti u ovom trenutku kada, kao što smo zamislili na početku mandata, podignemo minimalnu platu na 1.000 KM, a spustimo doprinose. To je vrlo jednostavna priča. Dakle, ta minimalna obavezna mesečna primanja će se sastojati od minimalne plate koju smo planirali da povećamo sa 619 na 700 KM, uz prigodni topli obrok od 260 KM, prevoz od 50 KM i radni učinak koji će biti pokriven zakonom o radu i zakonom o doprinosima sa 200 KM. Paralelno sa tim, postoji opcija da, ako razgovaramo sa poslodavcima o nekim među rešenjima, postoji mogućnost da uredba bude dovoljna da definiše ta minimalna mesečna primanja, ali o tome ćemo pričati kada dođemo do toga. Dakle, priča je kristalno jasna.

Suština za radnike je da će to biti minimalni iznos koji će primiti, i ispod toga neće moći da idu. Za poslodavce, to znači da će imati samo onaj deo minimalne plate koji će biti oporezovan, a sav ostatak, dakle, onaj koji je u iznosu od 100 KM, biće oslobođen oporezivanja. Videt ćemo kako će to izgledati, tu je i kreditni procenat koji ćemo definisati do 700 KM. O tome ćemo pričati kasnije, sigurno do kraja godine, ali suština je da su ovih 200 KM učinka, a to prevoz, obroci, naravno nisu deo minimalne plate.

Euronews BiH: Učinak je obavezan?

Mijatović: Biće obavezan, jer upravo pričamo u uredbi o minimalnim obaveznim mesečnim primanjima. To je bilo sporno mnogim ekonomistima, jer su smatrali da će ostaviti procenu učinka poslodavcima. I ne samo to, nego ćemo i u uredbi kada budemo doneli ovu odluku sprečiti eventualnu zloupotrebu, tako da poslodavci koji su imali platu od 1000 KM, neće moći sada da je spuste na 800 KM. Ubićemo takve pokušaje tako što ćemo se vezati za poslednju novembarsku platu iz ove godine, i tako neće biti prostora za manipulaciju. Tako da nema dileme. Meni se čini samo da imamo, nažalost, atmosferu, pored opozicijskih i režimskih medija koji stalno uporno žele da prikažu da je to sve katastrofalno, ali to razumem, da imamo dilemu da stalno kada počnemo razgovarati o nekoj stvari, kristalno jasno razjasnimo, postoje ovi samozvani ekonomski eksperti koji već nešto dodaju, dakle, to je problem naše društva, ne samo kada je u pitanju ekonomija, nego i sve ostalo.

Euronews BiH: Pomoć Jablanici, vrlo aktuelno pitanje. Znamo šta je Vlada FBiH uradila, šta je urađeno s pozicija konkretno iz vašeg Ministarstva?

Mijatović: Evo ovako, prvo bih želeo da naglasim jednu stvar, nije samo Jablanica pogođena poplavama, već još sedam opština. Međutim, opet se ovo pitanje pretvorilo u političko pitanje, koje je vrlo jasno SDA artikulisala kroz Jablanicu, stvarajući grad slučaj u čitavoj priči. Kada govorimo o privredi, jedina Vlada FBiH je uputila milion maraka u pet pogođenih opština za direktnu pomoć privredi. Mi smo na kraju godine i sada, u ovom trenutku, raspoložili sredstva koja su ostala u budžetu. Tako smo, pre raspodele, uputili milion maraka prema privredi. Do 27. decembra, ako se ne varam, trebali su biti upućeni zahtevi prema komisiji i sistemu koordinacije. Moji saradnici su me izvestili da je urađeno sve u vezi sa popisom i procenom štete, kao i kada je u pitanju privreda. Pričamo o sumi od oko 40 miliona konvertibilnih maraka.

Donja Jablanica (Izvor: BHRT/Martina Krišto Antelj)

Naravno, posle se uvek postavlja pitanje metodologije i ko je taj koji je radio procenu. Zbog toga smo se mi odlučili da po 200.000 maraka uputimo u opštine, a da one, na osnovu svoje metodologije, odrede kako će pomoći privrednicima koji su pretrpeli štetu. Imamo 3-4 velika preduzeća koja su zaista pretrpela ogromnu štetu, ali smo imali kontakt sa njima od prvog dana i ti ljudi su pokriveni osiguranjem. Dobar deo štete će biti pokriven osiguranjem, kao što je slučaj sa "MS Wood", koja je ozbiljna industrija. Oni su se prvi dan javili, čuli smo se i obišli ih, a osiguranje će pokriti gotovo dve trećine štete. Dakle, sve što bude u moći Vlade, bez dileme, ono što je na nas polagano, do kraja godine ćemo rešiti, a naravno, da ćemo u sledećem budžetu planirati sredstva kako bismo, koliko god to bilo moguće, nadoknadili štetu koju je privreda pretrpela. Moramo malo ozbiljnije razmisliti, edukovati se i početi da koristimo osiguranje.

Dakle, ne može država, bez obzira na sve, uvek biti krajnja instanca za fakturu. Ako nismo obezbedili svoje poslovanje, nismo osigurali imovinu itd., onda je to nešto na čemu treba raditi. Čini mi se da je još uvek u društvu prisutna ideja socijalne države koja treba sve da reši, ali moramo se postaviti prema stvarima kao što to rade zemlje sa zapadnim standardima. Po defoltu, država nije odgovorna za sve. Naravno da je najodgovornija Vlada FBiH, odgovornost je na nama, ali je vrlo čudno u najmanju ruku, kako se Jablanica izdvaja kao grad slučaj, dok se ne pominju druge opštine i kako imamo famoznu priču od trenutka kada su poplave počele, a zapravo niko ne želi da čuje pravu istinu. Potrebno je vreme da se sagleda situacija, da se procene štete prema metodologiji. I dalje sam, pročitao sam u medijima, ministar finansija rekao da je 20 miliona maraka na računima ministra. Niko se ne pita zašto ta sredstva ne idu prema pogođenim područjima. Paralelno sa ovom situacijom, samo u mom sektoru je otišlo milion maraka za poplave, a iz celog ministarstva još milion maraka. Ali izgleda da o tome ne želimo da pričamo. Standardna priča je da je glavni krivac za sve Vlada Federacije BiH. Nemamo problem da budemo odgovorni, ali, Boga mi, nećemo da ćutimo na političke manipulacije i zloupotrebu onoga što se desilo, nažalost, u opštinama.

Euronews BiH: Vaš stranački kolega Saša Magazinović, pokrenuo je priču o litijumu u Bosni i Hercegovini i drugim pitanjima koja izazivaju sukobe u regionu. Često se govori o litijumu u Republici Srpskoj. Ima li Federacija Bosne i Hercegovine i koji je Vaš stav u tom pitanju?

Mijatović: Iskreno, kao diplomirani ekonomista, mogu reći da nisam stručnjak za ovo pitanje, ali bih voleo da, kada se postavljaju takva pitanja, više pažnje posvetimo struci. Često imamo famozne debate o litijumu, kao što je to slučaj u Srbiji, i spominjanjima u Republici Srpskoj. Slažem se da političari treba da budu uključeni u donošenje odluka, ali bih voleo da se, kada je reč o ovim temama, više oslonimo na stručnjake. Kada govorimo o litijumu, CO2 ili energiji, nažalost, u Bosni i Hercegovini postoji tendencija da svi sve znaju i žele da pričaju o svemu, naročito o onim temama koje su popularne i koje donose kratkoročne političke poene. Bilo bi krajnje neozbiljno da premijer, kao pravnik, ili ja, kao ekonomista, govorim o tehničkim detaljima litijuma. Mislim da je to pitanje za struku. Pitanje je da li je to opasno za životnu sredinu ili prilika za ekonomiju. I jedno i drugo je moguće, ali upravo zato treba da razgovaramo sa stručnjacima i da čujemo njihove stavove. Da li je litijum stvarno opasan po životnu sredinu, ili je zapravo prilika za ekonomski razvoj? To su stvari koje struka mora da razjasni.

Ilustracija (Izvor: Picabay)

Moram biti potpuno jasan, u ovom trenutku nemam pojma da li uopšte imamo litijum u Bosni i Hercegovini. Nisam siguran da iko u političkom životu FBiH to tačno zna. Ali tema je postala popularna, pa se o njoj razgovara, iako možda to nije najvažnija stvar u ovom trenutku. Bilo bi bolje da se bavimo temama kao što su smanjenje doprinosa, povećanje plata, isplata penzija i druge stvari koje su od konkretne koristi građanima, nego da se bavimo popularnim temama koje donose političke poene.

Euronews BiH: Popularno je pitanje i o budućnošti SDP-a BiH, a tačnije ono koje se tiče izbora novog predsednika stranke. Gospodin Nermin Nikšić je rekao da ne može da ostane na toj funkciji. Vi ste poručili da se ne želite kandidarati. Ko će biti novi predsjednik SDP-a BiH?

Mijatović: Kako bih Vam rekao, bivši sistem se raspao kada je druga Tita zabolila noga. Koliko ja znam, Nermina Nikšića još uvek, hvala Bogu, ne boli noga, i to je moj jedini komentar u vezi sa pitanjem izbora predsednika u ovom trenutku. Ovaj odgovor sugeriše da trenutno nije vreme za predviđanja o budućem predsedniku stranke, a da bi mogao biti potrebna analiza trenutne situacije i delovanje u budućnosti.