ADVERTISEMENT

Što se tiče Ukrajine, Le Pen je više puta obećala da će okončati finansijsku pomoć. U razgovoru s novinarima u Briselu u srijedu, rekla je da bi, ako bude izabrana, Francuska mogla da održi finansiranje samo šest mjeseci zbog „opasnog“ stanja svojih javnih finansija.

„Ovo finansiranje će prestati i stvar je iskrenosti da se (ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom) kaže istina“, rekla je ona za Euronews.

Zelenski je uzvratio u intervjuu za Financial Times u četvrtak. „Cijena koju treba platiti nije toliko visoka koliko vrijednost ljudskih života“, rekao je. „Zato mislim da gospođa Le Pen nije u potpunosti upoznata sa određenim detaljima.“

Dodao je da bi, ako bi Le Pen bila izabrana za predsjednicu, trebalo da ima pristup „najmoćnijem evropskom sistemu koji funkcioniše“, ističući da bi iskustvo Ukrajine na bojnom polju moglo koristiti evropskim zemljama.

Le Pen je takođe pozvala na ukidanje sankcija EU protiv Rusije, rekavši da bi Francuska mogla da nastavi sa obukom ukrajinskih trupa i snabdijevanjem Kijeva vojnom opremom.

Njeni komentari signaliziraju da je Le Pen spremna da zauzme čvrst stav, obećavajući da će okončati francusko finansiranje Ukrajine, što je slično stavu američkog predsjednika Donalda Trumpa.

Njen stav je takođe u oštroj suprotnosti sa stavom italijanske premijerke Giorgie Meloni, koja se često poredi sa Le Pen, ali se zalagala za kontinuiranu podršku Kijevu.

Govoreći u italijanskom Senatu u srijedu, uoči samita EU u Briselu, Meloni je snažno branila pravo Ukrajine na samoodbranu.

„Podrška Ukrajini nije alternativa miru, već ono što ga omogućava“, rekla je Meloni. „Mir koji želimo je onaj koji je održiv, pravedan i koji takođe štiti Evropu i naše interese.“

„Stoga se stav ove vlade neće promijeniti: podrška Ukrajini, pritisak na Rusiju i evroatlantsko jedinstvo.“

Francuska podrška Ukrajini ide dalje od pomoći

„Podrška Francuske Ukrajini daleko prevazilazi puku pomoć. Ona je prije svega diplomatska“, rekao je za Euronews Élie Tenenbaum, direktor Centra za bezbjednosne studije Francuskog instituta za međunarodne odnose.

Istakao je vodeću ulogu Francuske u inicijativama kao što je Koalicija voljnih, pokrenuta zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, kao i drugim mehanizmima koji „pomažu da Ukrajina opstane“.

To uključuje i Zajam za podršku Ukrajini (USL) od 90 milijardi evra, čija implementacija i isplata zavise od političke podrške glavnih zemalja, uključujući Francusku.

Tenenbaum je naglasio da bi smanjenje finansiranja na nivou EU imalo veći uticaj na Ukrajinu nego smanjenje bilateralne pomoći Francuske.

„Ako Francuska ne samo da prestane da pruža bilateralnu pomoć i doprinosi budžetu EU, već i da se aktivno suprotstavi ovakvim mehanizmima, onda bi cijeli okvir evropske pomoći Ukrajini bio doveden u pitanje.“

Prema podacima njemačkog istraživačkog centra Kiel Institute, Francuska je izdvojila oko 27 milijardi evra Ukrajini otkako je Rusija pokrenula potpunu invaziju u februaru 2022. godine. To uključuje 7,9 milijardi evra bilateralne pomoći i 19 milijardi evra kroz evropske mehanizme.

Njemačka ostaje najveći evropski davalac pomoći Ukrajini u apsolutnom iznosu, obećavši više od 50 milijardi evra od februara 2022. godine, znatno ispred Francuske, Italije i Holandije. Međutim, u odnosu na BDP, Danska i Estonija pružaju najveće nivoe bilateralne pomoći.

Smanjenje doprinosa Francuske budžetu EU

Šest mjeseci prije predsjedničkih izbora u Francuskoj, Le Pen vodi kampanju na platformi usmjerenoj na strožu kontrolu imigracije, veći nacionalni suverenitet i mjere za rješavanje krize troškova života, dok rastuće cijene goriva podstiču nezadovoljstvo javnosti.

Njena stranka je podržala ograničavanje neto doprinosa Francuske budžetu EU na pet milijardi evra godišnje, u odnosu na osam milijardi evra, prema podacima koje je objavio francuski Senat. Takav potez bi označio odstupanje od prethodnih godina, tokom kojih su se doprinosi Francuske generalno povećavali, uprkos godišnjim fluktuacijama.

Pod predsjednikom Emmanuelom Macronom, Francuska je podržala veći budžet EU, za razliku od zemalja poput Njemačke, koje se zalažu za stroža ograničenja potrošnje. Pariz je takođe pozvao na nove sopstvene resurse EU, što znači dodatne izvore prihoda pored doprinosa zemalja članica.

Iako je Francuska neto doprinosilac budžetu EU, ona takođe dobija značajna sredstva za svoje poljoprivrednike kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP).

„Francuska se ističe među glavnim doprinosiocima jer je jedina koja je do sada podržala ambiciozan budžet EU“, rekla je za Euronews Eulalia Rubio, viša istraživačica u Institutu Jacques Delors.

Ona je rekla da prijedlozi Le Pen odražavaju „nedostatak razumijevanja“ institucija EU.

„Potrošnja se neznatno razlikuje svake godine, tako da ne možete reći: 'Od sada ćemo plaćati samo pet milijardi evra svake godine'“, prokomentarisala je.

Rubio je upozorila da će, ako Francuska prevaziđe zakonske prepreke za smanjenje svojih doprinosa, ostale države članice morati da nadoknade manjak. Takva perspektiva bi mogla biti posebno sporna s obzirom na to da je Francuska najveći primalac poljoprivrednih subvencija.

Francuska Narodna skupština je u srijedu odbacila prijedlog Nacionalnog okupljanja da se jednostrano smanje doprinosi zemlje budžetu EU za 2027. godinu, umjesto toga podržavši planirani nivo finansiranja vlade.

Thierry Chopin, vanredni profesor evropskih studija na Univerzitetu Sorbonne, rekao je da bi pobjeda Nacionalnog okupljanja mogla da označi prekid sa tradicionalnom ulogom Francuske kao pokretačke snage unutar EU i sa „intelektualnim doprinosima koje je Pariz zagovarao“ posljednjih godina, a koji su dobili na zamahu kao odgovor na globalne događaje.

Chopin je ukazao na ulogu Francuske u promociji evropskog suvereniteta, strateške autonomije u odbrani i mjera zaštite trgovine. Međutim, rekao je da je uticaj Francuske opao tokom drugog Macronovog mandata, jer je njen ekonomski kredibilitet oslabio.

„Ovaj kredibilitet nije bio posebno jak na početku, ali se pogoršao s obzirom na budžetsku situaciju zemlje, javni dug i teškoće sa kojima se suočavaju njene javne finansije. A onda, ponovo, tu su i politička razmatranja, jer je izvršna vlast oslabljena“, rekao je on.

Budžet EU za period 2028–2034

U razgovoru za Financial Times u srijedu, Le Pen je opisala napore da se do kraja 2026. godine postigne dogovor o budžetu EU za period 2028–2034. kao „antidemokratske“.

Ona je optužila Evropsku komisiju da potkopava „demokratske procese“ unapređivanjem budžeta prije izbora u Francuskoj, Španiji, Italiji i Poljskoj.

Prije glasanja, Macron je preduzeo korake ka obezbjeđivanju ključnih pozicija, uključujući i pozicije u centralnoj banci, imenovanjem saveznika. U četvrtak je francuski predsjednik rekao liderima EU tokom zatvorenog sastanka da Pariz podržava postizanje sporazuma ove godine.

Pored vremenskog okvira, Le Pen je takođe fokusirana na suštinu budžeta EU. U razgovoru sa novinarima u srijedu, rekla je da se nada da će „izgraditi nove koalicije“ sa istomišljenicima kako bi se suprotstavila onome što je opisala kao antirastni način razmišljanja u Briselu.

Takođe je predložila da Evropska centralna banka (ECB), koju predvodi Christine Lagarde, revidira svoj mandat kako bi dala veći značaj ekonomskom rastu. ECB je nezavisna i njen primarni mandat je održavanje stabilnosti cijena.

Stručnjaci su za Euronews rekli da su skeptični da bi države članice podržale još jednu veliku reviziju fiskalnih pravila EU nakon sveobuhvatne reforme Pakta o stabilnosti i rastu 2024. godine.

„Po mom mišljenju, države članice pokazuju malo interesovanja za još jednu veliku reformu“, rekao je za Euronews Andreas Eisl, viši istraživač za evropsku ekonomsku politiku u Institutu Jacques Delors.

Dodao je da će „buduće promjene vjerovatno uključivati reinterpretacije postojećih pravila, a ne fundamentalnu reviziju njihovih pravnih osnova“.

Le Pen je više puta kritikovala propise i standarde EU, opisujući ih kao „regulatorni pakao“ ili „regulatornu bijedu“, i obećala je da će ih svesti na najnužniji minimum. Takav pristup bi mogao da potkopa pravni okvir bloka ako se usvoji u državama članicama.

„Očigledno je da ako svaka država članica ovo uradi, EU više ne može da funkcioniše kao unija zasnovana na vladavini prava“, rekao je Chopin.

Liderka Nacionalnog okupljanja je takođe obećala da će „zaustaviti“ Evropski zeleni plan, vodeći program EU za smanjenje emisija i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Le Pen tvrdi da Zeleni plan potkopava ekonomski rast. Ona je takođe predložila ukidanje institucija kao što je Evropski komitet regiona (CoR), savjetodavno tijelo koje predstavlja lokalne i regionalne vlasti uključene u sprovođenje politika EU, uključujući klimatske mjere.

„Raskidanje Evropskog zelenog plana je već u toku. Ako bi Marine Le Pen bila izabrana, ovo bi se samo dodatno pojačalo, prema određenim analizama“, rekao je Phuc-Vinh Nguyen, šef Energetskog centra u Institutu Jacques Delors.