ADVERTISEMENT

Krajem januara ove godine Dom naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine usvojio je Zakon o graničnoj kontroli i Zakon o zaštiti ličnih podataka. Međutim, ostalo je još mnogo toga, poput usvajanja Zakona o VSTV-u BiH, Zakona o sudovima i imenovanje glavnog pregovarača i pregovaračkog tima.

Iako su ova dva zakona usvojena, BiH decenijama tapka u mjestu, dok one prave, krupne koraka ka EU, još uvijek ne pravi. Predstavnici EU traže mnogo ozbiljniji pristup i zalaganje domaćih političkih aktera.

No, koliko je (ne)ozbiljno njihovo zalaganje, govori podatak da do kraja aprila prošle godine, BiH nije usaglasila Reformsku agendu, a na osnovu koje bi bila odobrena tranša od 70 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan. BiH je tako postala jedini partner Evropske unije na Zapadnom Balkanu koji nije uspio usaglasiti Reformsku agendu.

''Ključ problema - napredak nije cilj''

Koliko su zakonska rješenja koja se donose usklađena sa mehanizmima odnosno sa EU standardima, te koliko zaista osiguravaju uspostavljanje vladavine prava i ključnih mehanizama koji su u najvećem fokusu Evropske unije za EuroNews BiH govorila je izvršna direktorka Transparency International BiH, Ivana Korajlić.

Ona smatra da su vlasti u BiH mislile da će moći da manipulišu procesom, tako što će usvajati zakone koji opet neće osiguravati, kako je kazala, minimum antikorupcijskih mehanizama, vladavine prava i nezavisnosti institucija, te da će im se progledati kroz prste u smislu da je bitno samo da nešto usvoje, a da nije bitno šta.

''Mi imamo konstantne pokušaje vlasti u Bosni i Hercegovini da i pod okriljem tih reformi, stavljaju još jaču kontrolu nad institucijama, gdje je najbitinije da se zadrži stranačka kontrola kao i da se na neki način osigura da se nikada ne uspostave pravi mehanizmi odgovornosti, jer niko ne želi da dođe u situaciju da sam odgovara. Vi onda imate jednu igru i predstavu, gdje se priča o nekakvim zakonima, a da se istovremeno radi na tome da se oni dodatno uruše, da se ostave praznine kojima će se kasnije moći manipulisati i koje će se moći zloupotrebljavati. To smo vidjeli na brojnim zakonima od Zakona o VSTV-u, Zakona o sukobu interesa, Zakona o slobodi pristupa informacijama do Zakona o zaštiti ličnih podataka. Dakle, svi oni zakoni koji su predstavljani kao veliki koraci i kao reformski, tokom donošenja proces je bio netransparentan, te se s druge strane osiguravalo da ostanu neki mehanizmi kontrole. Kada se uđe u pregovore, to je jedan pristup koji neće dati rezultate,'' pojasnila je Korajlićeva.

Ivana Korajlić direktorka Transparency International BiH (Izvor: X/Ivana Korajlić)

Smatra da je dodatni ključ problema ''što nikome od stranaka na vlasti, nije stalo do toga da naprave određeni napredak,'' uz komentar da ne postoji osnovni konsenzus o tome gdje hoćemo, šta hoćemo i da li zaista želimo u Evropsku uniju.

Ode voz, ako BiH ne upregne vagone

Korajlićeva ističe da je na BiH stavljen fokus upravo zbog geostrateških odnosa i ciljeva, na osnovu čega je, kako kaže, BiH i dobila kandidatski status i zeleno svjetlo za pregovore, iako je svima, kako naglašava, bilo jasno da ''nismo učinili ni minimum onoga što smo trebali''.

''Interes EU je da zadrži stabilnost i zbog toga i jeste fokus na proširenju. Međutim, bez obzira na sve to, mi nećemo konkretan korak dalje napraviti osim ako zaista nešto ne pokažemo jer EU ne može sebi dozvoliti da prihvati neku zemlju kao članicu, a da ta članica nije uskladila svoje zakonodavstvo i procese sa zakonodavstvom EU. Ne može EU rizikovati da uvede zemlju koja nije sve to usaglasila. S te strane, mislim da što više vremena bude prolazilo, ostavljaće se što veći prostor za pitanja poput koje će nove snage kasnije doći u EU i hoće li biti otvorene za proširenje ili ne? Na kraju krajeva, možemo propustiti taj voz ukoliko sada ne pokažemo više,'' mišljenja je izvršna direktorka Transparency Internation al BiH.

Ona zaključuje da je BiH zadnja u regionu kada se govori o nivou pripremljenosti kao i samih koraka koji su napravljeni na tom putu.

''Partijama na vlasti, ne treba uređen sistem''

Zašto Bosna i Hercegovina sporo korača na putu ka Evropskoj uniji za EuroNews BiH, govorio je politički analitičar Velizar Antić. Prema njegovim riječima, za to postoji nekoliko razloga a najznačaniji od njih jesu političari i političke partije.

''Odnosno političke partije na vlasti koje ovaj proces ili ne razumiju ili ne znaju kako da ga ostvare. A najvjerovatnije se radi o tome da postojeći sistem savršeno odgovara partijama na vlasti kojima ne treba uređen sistem u kome bi izgubili ogroman dio moći koji sada imaju. Drugi razlog jeste sama EU, odnosno birokrate iz Brisela koje ni same ne znaju šta da rade, ne samo sa BiH, već i sa čitavim regionom Zapadnog Balkana. Tako smo imali njihovu deklarativnu podršku približavanju naše zemlje EU, međutim sve vrijeme su nas, u suštini, lagali i držali daleko od sebe, jer su nam nametnuli jako visoke standarde koje je potrebno postići, a koje mi nikako nismo mogli postići. I treći razlog jesu sami građani države koji jako malo vrše pritisak na vlast da se zemlja približi i da u jednom trenutku i uđe u EU. Da li tog pritiska nema zato što nema volje ili zato što sami građani i ne znaju koje su to povoljnosti koje bi imali ukoliko bi bili dio EU je drugo pitanje, ali je činjenica da osim nekoliko slobodnih i nezavisnih medija i dijela civilnog društva i organizacija, taj širi društveni pritisak od strane samih građana praktično i ne postoji,'' istakao je Antić.

''EU nije prioritet, korupcija i partokratija zarobile čitavo društvo''

Domaćim političarima Evropska unija nije prioritet zato što njima, kako kaže Antić, ne odgovara uređen sistem.

''Naši političari se odlično snalaze u ovom sistemu korupcije i partokratije gdje su upravo političke partije, na neki način, zarobile čitavo društvo i podredile institucije sopstvenom interesu. Ukoliko bi mi ušli u uređen sistem EU, vladajuće partije bi izgubile veliki dio moći i uticaja koje imaju u ovom trenutku. Drugi razlog je taj što kada bi i htjeli da se približimo EU, mislim da vodeći ljudi u državi, nemaju potrebno znanje kako doći i približiti se toj zajednici. Treći razlog je jako nizak nivo političke kulture kod naših političara koji nisu spremni ni za kakav dogovor i kompromis. Jednostavno, oni se ponašaju na način da ukoliko jedna strana dobije bilo kakav ustupak i ostvari neki svoj interes, to se doživljava kao potpuni poraz druge strane. Dakle, nema spremnosti na kompromis i istinski dijalog. A mi u suštini jesmo konsocijativna demokratija koja počiva na konsenzusu i kompromisu više strana,'' pojašnjava Antić.

Velizar Antić politički analitičar (Izvor: ReStart Srpska)

Navodi kako su se političke elite zakopale u sopstvene rovove iz kojih se, kako je rekao, ne izlazi ni milimetar. To se odnosi kako na viđenje prošlosti, sadašnjosti ali i budućnosti zemlje.

''Iz tog razloga ostajemo ukopani gdje jesmo i jako se sporo približavamo EU,'' mišljenje je ovog političkog analitičara.

EU standardi, teško dostižni

Da li su evropski standardi previsoki za političke aktere iz BiH kada je u pitanju ulazak u ovu zajednicu, Antić smatra da u tom dijelu vidi, kako kaže, ogromnu odgovornost same EU.

''U toj zajednici su visoko demokratski i ekonomski razvijene zemlje. One su dostigle određene standarde dok smo mi jako daleko od istih. I iz tog razloga jako je licemjerno postavljati te visoke standarde kao uslov koji je potrebno ispuniti da bi nas primili u svoje redove. Mislim da u samoj EU nije bilo spremnosti za novo proširenje i da su oni namjerno postavili standarde jako visoko, a sami su bili svjesni da ih mi ne možemo dostići u sljedećih nekoliko decenija. Iz tog razloga smo izgubili prethodnih dvadesetak godina gdje su nas u stvari sve vrijeme zamajavali da se približavamo EU i da nas oni žele u toj zajednici, a u stvari nas nisu ni željeli. Međutim, sa ratom u Ukrajini stvari su se promijenile,'' kazao je Antić.

Stava je kako je EU shvatila da može imati veliki, prije svega, bezbjednosni problem, ukoliko čitav ovaj region bude izvan EU.

''Iz tog razloga, dakle zbog svojih sebičnih interesa EU je prethodne standarde, koji su bili jako visoko postavljeni, počela da spušta i da nam daje određene 'ustupke' i da malo drugačije posmatra pristup država regiona samoj EU. Ovo i jeste šansa koja se otvorila i koju bi trebali da iskoristimo da po ovim 'ubrzanim' procedurama, napravimo bitne korake ka približavanju i jednog dana i uđemo u EU,'' zaključio je Antić.

Centar Sarajeva okićen zastavama EU, BiH, četvrtak, 21. mart 2024. (Izvor: AP/Eldar Emrić)

Podsjećamo, Bosna i Hercegovina je u februaru 2016. godine podnijela zahtjev za članstvo u EU. U maju 2019. godine Evropska komisija definisala je 14 ključnih prioriteta koje zemlja treba ispuniti prije početka pregovora o punopravnom članstvu. Poznato je da su takve reforme izostale.

Usljed nestabilne geopolitičke situacije, prevashodno rata na relaciji Ukrajina - Rusija, BiH je došla u fokus EU i njenih zvaničnika. Vijeće EU na preporuku Evropske komisije, u decembru 2022. godine, Bosni i Hercegovini je dodijelilo službeni status kandidata za članstvo u EU, dok je u martu prošle godine usvojilo i odluku o otvaranju pristupnih pregovora.

Kada Bosna i Hercegovina ispuni sve zahtjeve iz Mišljenja Evropske komisije, realno je očekivati otvaranje pregovora o punopravnom članstvu.