ADVERTISEMENT

Euronews: Gospodine Gajanin, imali smo deceniju pada broja upisanih – otprilike deset hiljada manje u odnosu na prije deset godina, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku? Hoćete li zaustaviti taj trend ove godine?

Gajanin: Ja iskreno očekujem da će broj upisanih biti minimalno isti kao i prošle godine. Prošle godine smo, nakon provedena tri upisna roka, upisali nešto više od 2000 studenata u prvom ciklusu studija.

Mi i ove godine planiramo upis po odobrenim upisnim kvotama i po planovima upisa svih fakulteta – oko 2.600 studenata. Očekujemo ove godine upis nešto više studenata u odnosu na prošlu godinu iz razloga teškoća prijave naših studenata u zemljama u okruženju. Prije svega mislim na Srbiju.

Euronews: 2.200 upisano je prošle godine, a tim biste bili zadovoljni i ove. Šta se desilo sa 5.000 brucoša koji su nekad bili upisani? 20.000 studenata je bilo u Banjaluci prije 20 godina.

Gajanin: Postoji više razloga. Jedan od razloga jeste svakako pojava više privatnih univerziteta. Drugi razlog jeste što značajan broj mladih koji završavaju svoje srednje škole praktično ne žele da se dalje obrazuju, odnosno da studiraju. Dakle, naše kolege sa Filozofskog fakulteta su prije dvije ili tri godine proveli istraživanje o zainteresovanosti za studiranje srednjoškolaca u Republici Srpskoj.

Došli su do zaključka da otprilike između 30 i 40 posto srednjoškolaca koji završavaju četvorogodišnje srednje škole, poslije kojih se očekuje da se nastavi dalje obrazovanje, ne želi da studira, već želi da nađe posao. Da li u Republici Srpskoj, zemljama regiona ili zemljama Evropske unije. To je značajan broj. I značajno se razlikuje u odnosu na period od prije 10 godina.

Euronews: Zašto?

Gajanin: Jedan od najvažnijih razloga jeste da, praktično, razlika u primanjima visokoobrazovanih kadrova, dakle kadrova koji su završili odgovarajuće fakultete, i kadrova koji su završili srednju školu je značajno manja nego u prethodnom periodu. Gotovo duplo manja nego u nekom periodu prije 10–15 godina.

Euronews: Dakle, znanje i obrazovanje nije na cijeni.

Gajanin: Ono što bi trebalo da se preduzme jeste da nivo primanja bude direktno proporcionalan, da se matematičkim rječnikom izrazim, stepenu obrazovanja. Dakle, jednostavno, ako je neko završio osnovnu školu, da, recimo, ima koeficijent 1, neko ko je završio srednju školu da ima koeficijent 2, neko ko je završio fakultet da ima koeficijent 3, a neko ko je završio dodatnu edukaciju u smislu specijalizacije da ima koeficijent 4. Sad to prilično simplifikujem i mislim da i naši politički predstavnici i sindikalni predstavnici na tome intenzivno i rade.

Dakle, da bi nekog privolio da upiše fakultet i da potroši 4–6 godina, ukoliko je jako dobar student i redovno završava sve godine studiranja, mora takva kvalifikacija biti i na adekvatan način plaćena.

Euronews: Vi dolazite iz medicinskih nauka. Kako se vrednuju ljekari, medicinske sestre. Mora li to biti bolje da se zadrži taj kadar u Republici Srpskoj?

Gajanin: Da bismo zadržali visoko specijalizovane stručnjake, ti isti moraju biti na adekvatan način plaćeni. Ja mislim da naši zaista politički predstavnici, i vlada i sindikalni predstavnici, na tome intenzivno rade. Trenutno je do poremećaja došlo zbog podizanja najniže cijene rada.

Potpuno se slažem i ja lično, a i akademska zajednica, da najniža cijena rada treba da raste. Ali isto tako i primanja onih koji su visokoobrazovani, dakle i visoko specijalizovani stručnjaci, moraju takođe rasti da bismo ih zadržali na ovim prostorima.

Euronews: Kako možemo stimulisati mlade da upisuju, usuđujem se reći, nepopularne studijske programe, evo recimo fiziku, gdje je taj studij imao probleme zapravo sa upisom studenata u prošlim godinama, i nije to samo posebnost Banjaluke, već i Beograda?

Gajanin: Mislim da je prošle godine par studenata upisalo fiziku na našem univerzitetu, ali isto tako broj upisanih na tom studijskom programu na velikim univerzitetima tipa Beogradskog, Novosadskog, Zagrebačkog itd. je jednocifren. Dakle, ako takvi fakulteti upišu tako malo tih studenata koji studiraju praktično prestižne prirodne nauke kao što je fizika, moramo da vidimo gdje je problem.

Da bi čovjek studirao takve nauke, mora imati i odgovarajuće sklonosti za takve nauke. Na neki način država ih treba stimulisati. Naša vlada je praktično proglasila stručnjake iz fizike deficitarnim zanimanjima. Tih zanimanja, diplomiranih fizičara, nema na tržištu rada. Logično bi bilo da se naši maturanti opredijele za studije fizike. Jer će imati siguran posao. Mjesta gdje fizičari mogu da rade su brojna.

Euronews: Šta se dešava sa grupom filoloških predmeta? Pročitala sam da su bili problemi i sa upisom na srpski jezik, da je evidentan drastičan pad? Novinski naslovi idu u pravcu da više ljudi upisuje kineski nego srpski. Šta se zaista desilo?

Gajanin: Naša vlada je proglasila, osim deficitarnih zanimanja, i nacionalnu grupu predmeta. Između ostalih, u nacionalnu grupu predmeta spada i srpski jezik, koji takođe imaju beneficije i prilikom upisa takvog studijskog programa, ali kasnije i prilikom zapošljavanja takvog stručnjaka koji završi odgovarajući studijski program.

Mi bismo bili i zadovoljni da i ove godine upišemo između 20 i 30 studenata na tom studijskom programu. Mi očekujemo da će zaista zbog ove mjere – deficitarna zanimanja, nacionalna grupa predmeta – ove godine imati značajno veći broj upisanih studenata.

Euronews: Što se tiče medicine, tamo nema problema u vezi s upisom i trend je dolaska stranih studenata. Vidimo ih u Foči i u Banjaluci. Kakvi su procenti? Šta im naši univerziteti nude?

Gajanin: Medicinski fakultet i u Foči i u Banjaluci je učinio prvi iskorak da uvede studijski program na engleskom jeziku za strance. I broj studenata koji su zainteresovani da studiraju u Republici Srpskoj, dakle na engleskom jeziku, raste. I ja očekujem da će tim, je li, putem krenuti i drugi fakulteti na Univerzitetu u Banjaluci.

Kvalitet obrazovanja na univerzitetima, na javnim univerzitetima u Republici Srpskoj, i svakako na Univerzitetu u Banjaluci, je visokog nivoa i potpuno je ekvivalentan kvalitetu visokog obrazovanja u zemljama Evropske unije

Euronews: Imamo li evropskih studenata koji žele doći?

Gajanin: Da, imamo studente iz Njemačke, imamo studente iz Austrije, imamo studente iz Italije.

Euronews: Pomenuli ste da očekujete ove godine možda i više brucoša, zbog dešavanja u Srbiji. Da li je bilo situacija upravo da se zbog tih dešavanja studenti, domaći iz Republike Srpske ili iz Srbije, prepisuju tokom ove krize na univerzitetima u Srbiji, na fakultete kod nas?

Gajanin: Zahtjeva je bilo, jer su na neki način aktivnosti na većini univerziteta u Srbiji blokirane. Značajan broj studenata se raspitivao na koji način mogu da pređu na Univerzitet u Banjaluci i svima je poslana ista poruka – da oni mogu da pređu tek od ove školske godine, odnosno tek od septembra. Da li će značajan broj preći sa drugih univerziteta na Univerzitet u Banjaluci – vidjećemo. Značajan broj je ono što znamo sigurno i pouzdano, da značajan broj studenata iz Republike Srpske studira na tim univerzitetima koji su, nažalost, mjesecima u blokadi.

Euronews: Jeste li vi u kontaktu tamo sa vašim kolegama? Mislite li da će uspjeti da se godina na neki način nadoknadi?

Gajanin: Ja sam, naravno, u kontaktu sa kolegama, i sa rektorima, i sa rukovodstvom univerziteta. Dakle, ja se nadam da će blokada što prije stati, odnosno da će se postići konsenzus između studenata, akademskog osoblja, rukovodstva univerziteta i vlasti Republike Srbije, i da će se prestati sa tim blokadama.

Poptuno podržavamo unapređenje, odnosno prijedloge studenata za unapređenje studentskog standarda, za unapređenje nastavnog procesa i tako dalje. Ali ono što nikako se nije smjelo dozvoliti jeste blokada javnih institucija.