Elektroprivreda Republike Srpske suočava se s problemima u proizvodnji, nagomilanim dugovima, sudskim presudama i skupim uvozom električne energije. Vlast kao uzroke navodi lošu hidrologiju, naslijeđene obaveze i visoke troškove, dok se otvara pitanje odgovornosti za stanje u energetskom sektoru kojim aktuelna vlast upravlja godinama.
ADVERTISEMENT
Resorni ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, koji je na toj funkciji 13 godina, tvrdi da su nepovoljna hidrologija i visoki troškovi proizvodnje doveli termoelektrane u ozbiljnu krizu.
"Mi i sada možemo da izvozimo i uvijek ćemo izvoziti kada imamo hidrološki povoljnu godinu, ali kada vi nemate od marta padavina, nemate dotok vode putem rijeka u akumulacije, onda se oslanjate samo na termoelektrane. Termoelektrane su došle u veliku krizu zato što imaju visoke troškove proizvodnje, a realno nisku cijenu i one ne mogu na bazi tako niske cijene da opstanu. Možemo samo da ih pogasimo, da ih zaustavimo, a to ne smijemo da uradimo i nećemo da uradimo“, rekao je Đokić.
Direktor Elektroprivrede RS Luka Petrović dio problema vidi u dugovanjima iz ranijih godina, posebno u obavezama prema slovenačkim partnerima.
"Zato što neko 1996. ili 2002. godine nije se bavio ovim problemom, zapustio ga i ostavio da ide na sudske instance i na kraju smo došli do toga da moramo platiti 300 miliona maraka u sedam godina“, naveo je Petrović.
Dodatno finansijsko opterećenje predstavlja arbitražni spor sa slovenačkom kompanijom „Vijadukt“, nakon što je Vlada RS jednostrano raskinula ugovor o izgradnji hidroelektrana na Vrbasu. Obaveza po arbitražnoj odluci iznosi oko 100 miliona maraka.
Pitanja su otvorena i zbog isplate stotina miliona maraka ruskom biznismenu Rashidu Serdarovu za preuzimanje projekata njegove kompanije „Comsar Energy“ u Ugljeviku.
Novinar Darko Momić smatra da se odgovornost za stanje u Elektroprivredi ne može prebacivati samo na ranija rukovodstva, s obzirom na to da aktuelna vlast godinama upravlja energetskim sektorom.
"Najodgovorniji za trenutno stanje u Elektroprivredi je gospodin Luka Petrović i onaj čijom voljom se on sedam godina nalazi na čelu Elektroprivrede. Ako su 2006. godine zatekli katastrofalno stanje u Elektroprivredi, a nisu, ali da su zatekli katastrofalno stanje, ako za 20 godina nisu bili u stanju da poprave, da dovedu stanje u energetskom sistemu kakvo treba da bude, oni su nesposobni“, ocijenio je Momić.
On je ukazao i na odgovornost ranijih i sadašnjih rukovodilaca za odluke koje su dovele do arbitražnih sporova.
"Ako ćemo personalno gledati, onda su se ova vlast i prethodna vlast trebale dogovoriti oko toga čiji kadar je Nedeljko Kesić, u čijem mandatu je većina poteza oko arbitraže povučena“, rekao je Momić.
Problemi s proizvodnjom posebno su izraženi u Termoelektrani Ugljevik, gdje imovinsko-pravni odnosi na eksploatacionom polju Ugljevik Istok 2 još nisu riješeni. Zbog zastoja u radu, Republika Srpska primorana je da uvozi struju, za šta Elektroprivreda, prema navodima iz dostavljenog materijala, izdvaja oko tri miliona maraka dnevno. Cijena električne energije na tržištu prelazi 300 evra po megavat-satu.
Bivši direktor Elektroprivrede BiH i stručnjak za energetiku Amer Jerlagić smatra da je trebalo ranije obezbijediti alternativne izvore uglja.
"Ugljevik se nije pripremio na vrijeme za eventualnu kupovinu uglja na tržištu, mada se i taj lignit koji se koristi gore može naći na tržištu. On se baš ne transportuje sa velike udaljenosti zbog njegove kalorijske moći, ali ipak se to moglo obezbijediti da su očekivali ovakvu situaciju“, rekao je Jerlagić.
Rukovodstvo RS najavljuje da bi Termoelektrana Ugljevik trebalo da nastavi rad u roku od deset dana, ali zasad nije poznato odakle će stići ugalj i po kojoj cijeni. Problemi postoje i u Termoelektrani Gacko, dok su trojici izvršnih direktora Rudnika i Termoelektrane Ugljevik produženi mandati.
Dok se energetski sistem suočava s dugovima, zastojima u proizvodnji i skupim uvozom, ostaje pitanje da li će najavljena rješenja biti dovoljna za izlazak iz krize i ko će snositi odgovornost za dosadašnje odluke.