ADVERTISEMENT

Euronews: Kako Švedska ocjenjuje proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju?

Lagerlöf: Bosna i Hercegovina je u Evropi i njeno mjesto jeste u Evropskoj uniji. Ankete pokazuju da je to je ono što želi većina stanovništva ove zemlje. Švedska podržava taj proces, finansijski i stručno. Taj proces je dugačak, te političari ove zemlje moraju naporno raditi dugi niz godina kako bi napravili sve reforme neophodne za ulazak u EU. To je odgovornost političara prema biračima i građanima Bosne i Hercegovine. Ulazak nove zemlje članice u Evropsku uniju donosi više prosperiteta kako novoj članici, tako i Uniji. Švedska ponovo izražava svoju nespornu podršku suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. Republika Srpska se mora pridržavati Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, te poštivati nadležnosti i odluke pravosudnih institucija na državnom nivou.

Euronews: Da li zadovoljni bilateralnom saradnjom Švedske i Bosne i Hercegovine?

Lagerlöf: Veoma sam zadovoljna bilateralnom saradnjom naših zemalja. Uprkos geografskoj udaljenosti, veze između Švedske i BiH su čvrste i sežu decenijama unazad. Švedska pruža finansijsku podršku procesu integracije BiH u EU u nekoliko oblasti kroz naš program razvoje saradnje u oblastima vladavine prava, ljudskih prava, demokratije i rodna ravnopravnosti. Takođe se trudimo da jačamo razvoj mirnih i inkluzivnih društava. Treća oblast uključuje održivi razvoj otporan na okoliš i klimu i održivo korištenje prirodnih resursa, a četvrta oblast u kojoj pružamo finansijsku podršku je uključivi ekonomski razvoj. Ja sam takođe ponosna da postoje brojne švedske kompanije koje su prisutne sa svojim aktivnostima u BiH. Bilo bi nam drago ukoliko bismo mogli privući još veći broj švedskih kompanija da investiraju u BiH. Mislim da je bespotrebno spominjati da je za to neophodna politička stabilnost, jaka vladavina prava i nizak stepen korupcije kako bi se kompanije odlučile da investiraju u BiH.

Euronews: Više od 130.000 građana porijeklom iz BiH živi u Švedskoj, što ukazuje da je dijaspora iz naše države dobro integrisana u švedsko društvo. Koliko je taj odnos važan u jačanju veza dviju zemalja?

Lagerlöf: Činjenica da imamo toliko ljudi koji i Švedsku i BiH nazivaju svojim domovinama vrlo je važna za odnose između naših zemalja. Ja ustvari vrlo često srećem ljude koji imaju neku vrstu veze sa Švedskom. Činjenica da tako značajan broj ljudi iz BiH govori švedski jezik, takođe je jedan od faktora koji doprinosi jačanju veza među ljudima. Drugi primjer je privatni sektor gdje postoji nekoliko kompanija čiji su vlasnici ili menadžeri porijeklom iz BiH. Ti ljudi su stekli izvrsno obrazovanje u Švedskoj nakon čega su odlučili da se vrate u BiH i ovdje pokrenu vlastiti posao. Neki od njih su čak vlasnici kompanija u Švedskoj ali su takođe odlučili otvoriti kompanije i u BiH. Ovakav pristup dijaspore doprinosi otvaranju novih ranih mjesta u BiH kao i uvođenje novih principa održivog poslovanja. Ovo takođe doprinosi i dobrom ugledu koji Bosanci uživaju u Švedskoj.

Euronews: BiH i Švedska su potpisali sporazum o izgradnji viznog kapaciteta u BiH. Koliko je ovaj sporazum značajan za obje zemlje u suzbijanju ilegalnih migracija?

Lagerlöf: Suzbijanje ilegalnim migracija je važna oblast saradnje između Švedske agencije za migracije, ministarstava vanjskih poslova i sigurnosti BiH. Projekat harmonizacije viza koji je pokrenut prošle godine finansira EU, a Švedska u ovoj oblasti pruža ekspertizu svojim bosanskohercegovačkim kolegama. Izgradnja viznog kapaciteta viza takođe je važno područje za reforme na putu zemalja prema Evropskoj uniji.

Euronews: Na koji način se odnosi dvije zemlje mogu unaprijediti?

Lagerlöf: Ja vjerujem da su veze između Švedske i BiH odlične. Radujem se daljnjem produbljivanju ovih veza. Sarajevo i BiH primaju sve više turista. Često dobijam pitanje od Šveđana kako vozom doći do BiH. Posebno mnogo mladih ljudi danas želi putovati na okolišno prihvatljiv način, pa, kada bi se u BiH moglo putovati vozom i kada bi se mogao osigurati čist zrak u Sarajevu i drugim gradovima i tokom zimskih mjeseci, mislim da bi se broj turista još više povećao.